Sudija Tamara Trajković

SAGOVORNICI

Tamara Trajković, sudija osnovnog suda - Osnovni sud u Subotici

 

U izdanju „Lyceum iuris“, sudija Osnovnog suda u Subotici Tamara Trajković potpisuje knjigu Analiza sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u predmetima protiv Srbije

Knjiga je objavljena 2017. godine, a prema rečima autorke, ideja kojom se vodila kada je odlučila da objavi knjigu je da se praksa Evropskog suda približi pravnicima praktičarima u Srbiji. 

 – Obrađeni su predmeti protiv Republike Srbije koji su pred Strazburom završeni meritorno u odnosu na predstavku. Praksa Evropskog suda ukazuje na manjkavosti pravnih sistema svih, pa i u Srbiji. Zato je vrlo zanimljivo i za predstavnike sistema da prouče tu praksu, kako bi eventualno uradili reforme koje su nužne i kako bi videli u kom pravcu da idu reforme, jer je Srbija potpisnica Konvencije o ljudskim pravima i dužna je da prava iz Konvencije prvenstveno štiti ona, pa potom Evropski sud za ljudska prava – kaže Tamara Trajković. 

Sud u odlukama daje smernice državi članici šta je dobro uraditi u konkretnom, pa i u ostalim slučajevima. Autorka „smatra da je praksa tog suda značajno doprinela reformama krivičnog zakonodavstva u Srbiji i ostalih kako zakonodavnih tako i sistemskih promena uopšte“. Tamara Trajković je došla na ideju da bi to bilo dobro objaviti jer je shvatila da ne postoji na našem jeziku pregled takvih odluka koje su od značaja kada se neko interesuje kako je određeni član Konvencije zaštićen pred Evropskim sudom. 

 – Zahvaljujući materijalu koji sam dobila od AIRE centra, NVO koja se bavi ljudskim pravima i pomaganjem strankama u postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava, prikupila sam sve odluke Evropskog suda kojima su utvrđene povrede prava garantovanih Konvencijom ili je utvrđeno da takve povrede nema u konkretnom slučaju, zaključno sa 2016. godinom. U pripremi je novo izdanje koje će biti dopunjeno praksom suda iz 2017, 2018. i 2019. godine. Knjiga je od pomoći svakome ko ima nameru da podnese predstavku pred Evropskim sudom i želi da se unapred upozna sa praksom suda u sličnim slučajevima kao što je njegov – kaže sudija. 

Ukoliko građani žele da se obrate Evropskom sudu, što je moguće i bez advokata, knjiga će i njima biti od koristi. Zanimljiva je i advokatima, jer naši advokati nemaju mnogo iskustva u postupanju pred ovim sudom. Čast izuzecima, kaže Tamara Trajković, koji postoje, ali ih je malo.

Svaki član Konvencije garantuje jedno osnovno ljudsko pravo i prema tvrdnjama podnosioca predstavki da je povređen određeni član, na primer član 6 – pravo na pravično suđenje, razvrstane su i odluke koje se tiču Srbije. Takođe, razvrstane su po tematici – da li se radi o građanskim postupcima, krivičnim postupcima ili o porodičnim stvarima, prekomernoj dužini trajanja sudskog postupka, što je najveći broj predstavki pred sudom u Strazburu, ali to nije tipično samo za Srbiju. 

 – Kada se osvrnemo, možemo videti da je to nateralo naše zakonodavce da intervenišu, da olakšaju i ubrzaju neke stvari, da poboljšaju dostavu, da skrate rokove. Pogotovo je to interesantno u materiji izvršenja. Postupak izvršenja je, kako Evropski sud smatra, nastavak građanskog sudskog postupka. Sve dok tužilac nije ostvario svoja potraživanja u celosti, ne smatra se da je njegov postupak okončan, tako da se izvršni postupak u praksi suda posmatra kao celina sa prethodnim postupkom odakle je proistekla presuda, što znamo da kod nas ide vrlo teško. Mislim da je intervencija zakonodavca uvođenja privatnih izvršitelja takođe bila pod uticajem odluke Evropskog suda za ljudska prava jer su se sudovi u Srbiji pokazali kao izuzetno neefikasni u tim postupcima, ali to nije samo kod nas tako, već svuda gde je izvršenje sudsko – objašnjava Tamara Trajković. 

Promocije knjige Tamare Trajković održane su u Advokatskoj komori u Novom Sadu i u Advokatskoj komori Subotice. U planu je organizovanje seminara i okruglih stolova na kojima bi se raspravljalo o tematici koja je podloga knjige. U pripremi je novo izdanje u kome će se naći ažurirani podaci, iako u poslednje tri godine nema značajno drugačijih odluka. 

 – Principi koji se tiču našeg pravnog sistema su već postavljeni i u Evropskom sudu ih se pridržavaju. Zato nema značajnih novina. Pri tom, 2008. godine je u Srbiji uvedena ustavna žalba kao pravno sredstvo za otklanjanje ovakvih povreda. Sada su stranke obavezne da se pre obraćanja Evropskom sudu obrate Ustavnom sudu ustavnom žalbom. Tek nakon odluke na tu žalbu mogu da podnesu predstavku Evropskom sudu. To je donekle umanjilo intervenciju Evropskog suda u naš pravni sistem – objasnila je Trajković.

 

Preuzeto sa sajta www.kolega.rs - našeg biltena za pravnike praktičare. Tekst: Biljana Vučković.