Pravo

PROF. DRAGOLJUB POPOVIĆ - GOSTUJUĆI PROFESOR U SAD

Kako vidite osnovne razlike u studijama prava kod nas i u Americi?

Postoje razlike u studijama prava u SAD u odnosu na Srbiju i one potiču pre svega otud što su u Americi studije prava u stvari poslediplomske. Na pravni fakultet se upisuje onaj ko je već pre toga studirao na koledžu. Pri tome nije od značaja šta je bio predmet ranijih studija. Među onima koji slušaju moje predmete neki su studirali hemiju, engleski, političke nauke ili filozofiju. Među studentima sam upoznao i mašinskog inženjera koji je upisao prava, kao i oficira koji je napustio vojnu službu. Zbog toga se studenti prava u SAD mogu uporediti s onima koji su upisali master studije na pravnim fakultetima u Srbiji. Takav je nivo studenata, kao i njihov uzrast. 

Druga važna razlika koja se primećuje sastoji se u tome što pravne studije u Americi traju tri godine. Studiranje prava je po pravilu vrlo skupo. Za ceo ciklus treba platiti oko 120.000 dolara na prosečnom univerzitetu. Zbog toga studenti po pravilu traže stipendije ili uzimaju kredit od banke. Čest je slučaj da roditelji čim se dete rodi počnu da štede za njegove studije. 

Koja je praksa i uopšte perspektiva svršenih studenata Prava u Americi?

Perspektive diplomaca na pravnim fakultetima su različite, zavisno od toga čime mladi ljudi žele da se bave. Veliki broj se opredeljuje za polaganje pravosudnog ispita po obavljenom stažu, koji nije dug i traje dve do tri godine. Posle toga mnogi se opredeljuju za advokaturu, ali rekao bih više nego kod nas za karijeru koja ih vodi radu u javnom tužilaštvu. Osim toga, diplomirani pravnici rade i u trgovačkim firmama, bankama, osiguranju. Ne postoji sudijska karijera niti se bilo ko od studenata za to sprema. Sudije se imenuju iz redova najboljih advokata, koji imaju više godina prakse.

Uopšteno posmatrano, broj studenata na pravnim fakultetima u SAD je u opadanju i u tom pogledu bi se reklo da je situacija slična našoj u Srbiji. Drugi pozivi su izbili u prvi plan i postali su privlačniji od pravničkog.

Anglosaksonsko pravo u odnosu na kontinentalno?

Američki studenti se obrazuju u sistemu svog nacionalnog prava, ali slušaju i kurseve koji obrađuju strano i uporedno pravo. Način studiranja se u ponečemu razlikuje od našeg u Srbiji i pre svega je određen onim što se može nazvati igrom brojeva. Grupe studenata koji slušaju predmet su mnogo manje nego kod nas. Nema podele na profesore i asistente, niti na predavanja i vežbe. Sva su predavanja interaktivna i profesori ne izlažu s katedre, nego se trude da kroz razgovor približe studentima materiju koju obrađuju. S druge strane, studenti su aktivni, prisustvo na časovima je obavezno i uopšte kontakt između nastavnika i studenta je vrlo neformalan, ali i življi i sadržajniji nego kad nas. I s ovog stanovišta je opravdano poređenje master studija prava u Srbiji i redovnih pravnih studija na američkim univerzitetima. 

Treba reći i to da se tokom studija mnogo više pažnje nego kod nas poklanja praktičnim pitanjima i diskusiji pojedinih sudskih slučajeva, što studije čini zanimljivijim od onih gde profesor samo izlaže sadržinu zakonskog teksta. 

Tekst je preuzet sa www.kolega.rs - našeg biltena za pravnike praktičare.