Еутаназија представља поступак у коме се свесно и намерно прекида живот особе која пати од неизлечиве болести или неподношљиве патње. Ово је тема која изазива бројне етичке, правне и медицинске дискусије широм света, па тако и у Србији.

Правни статус еутаназије у Србији

У Србији, еутаназија није легализована и сматра се кривичним делом. Закон о кривичном поступку и Кривични законик предвиђају казне за оне који изврше или помогну у извршењу еутаназије. Ово значи да је сваки облик намерног прекида живота, чак и уз пристанак пацијента, забрањен и кажњив.

Етичке и друштвене дилеме

Тема еутаназије у Србији изазива бројне етичке дилеме. С једне стране, постоји аргумент да особа има право на достојанствену смрт и да треба да има могућност да оконча своју патњу. С друге стране, многи верују да живот има апсолутну вредност и да је сваки покушај да се живот прекине недопустив.

Религијски утицаји су такође значајни у Србији, где већина становништва припада Српској православној цркви, која се залаже за очување живота у свим околностима.

Медицински аспект и улога лекара

Лекари у Србији су у обавези да пруже најбољу могућу негу пацијентима, укључујући и палijативну негу која има за циљ ублажавање бола и патње без намере да се живот прекине. Многи медицински радници сматрају да је палijативна нега најбољи начин да се помогне неизлечиво болесним пацијентима у Србији.

Закључак

Еутаназија у Србији остаје забрањена и контроверзна тема која захтева даљу јавну расправу и разматрање. Докле год закон не буде промењен, еутаназија ће бити илегална, а фокус ће остати на пружању квалитетне палijативне неге и подршци пацијентима и њиховим породицама.