Pre svega, treba naglasiti da nisu strukovna udruženja sudija i tužilaca tražila da se Ustav izmeni. Na izmenu Ustava radi otklanjanja političkog uticaja na pravosuđe, i to do kraja 2017. godine, obavezala se Vlada. Komisija za reformu pravosuđa, koju je izabrala Vlada još 29. novembra 2013. godine, oformila je jedanaestočlanu radnu grupu, čiji su članovi bili i četvoro profesora ustavnog prava, a predsednik Dragomir Milojević – predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Zadatak radne grupe bio je da izradi analizu ustavnog okvira u cilju isključenja Narodne skupštine iz procesa izbora predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, promene sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u cilju isključenja zakonodavne i izvršne vlasti iz članstva u ovim telima, uz predviđanje pravosudne akademije kao obaveznog uslova za prvi izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Do septembra 2014. godine radna grupa je izradila Pravnu analizu ustavnog okvira o pravosuđu u Republici Srbiji, kojom je odgovorila na navedene zadatke. Jedino je u pogledu uređenja Pravosudne akademije radna grupa podržala stav koji je 2. aprila 2014. godine zauzela Radna grupa za reformisanje i razvoj Pravosudne akademije da Pravosudna akademija kao obavezan uslov za prvi izbor sudija i javnih tužilaca može biti strateški cilj ostvariv tek posle temeljne reforme koncepcije Pravosudne akademije koja do tada ni ne treba da postane ustavna kategorija.
Pravnu analizu predstavio je predsednik Vrhovnog kasacionog suda i radne grupe na sastanku sa svim predsednicima sudova u Srbiji 29. novembra 2016. godine, prethodno zatraživši od sva četiri apelaciona suda, kao i od svih sudova republičkog ranga, da se o njoj izjasne. Na sastanku se iskristalisalo da zaključke Pravne analize, osim uz nekoliko dopuna (kao što je ponovno podizanje uslova za razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija na rang Ustava) i par izuzetaka (posebno u vezi sa tim da li ministar treba da bude član sudskih saveta) prihvata celo pravosuđe. Stoga je bilo logično da ova Pravna analiza, uz određene dopune i razradu, postane zvanična platforma sa koje bi mogla da otpočne javna rasprava o izmenama Ustava. Međutim, Ministarstvo pravde u potpunosti je zanemarilo i sklonilo od očiju javnosti navedenu Pravnu analizu.
Umesto toga, u maju 2017. godine, Ministarstvo pravde pozvalo je strukovna udruženja i organizacije civilnog društva da dostave svoje komentare i predloge za izmenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Ono samo međutim nije formulisalo ni iznelo svoje polazne osnove za izmenu Ustava. Pozivu se odazvalo do 30. juna 2017. godine, i svoje pisane doprinose dostavilo, šesnaest udruženja, uključujući i Društvo sudija. Pisani doprinosi ovih udruženja pokazali su da svi dele suštinski slične stavove o ustavnom položaju sudstva kao i Radna grupa Komisije za reformu pravosuđa.
Stavove koji drastično odstupaju od ostalih i ugrožavaju nezavisnost pravosuđa, koji su se mogli prepoznati u pojedinim istupanjima predstavnika ministarstva pravde, jedino je izložila novoformirana mreža tzv. Rolan. Ta „mreža“ zalaže se za slabljenje principa nepremestivosti sudije, učešće predsednika Republike u postupku imenovanja sudija, uvođenje sudske prakse kao izvora prava, u skladu sa zakonom (što bi značilo formiranje sertifikacione komisije koju bi činilo desetak sudija najviših sudova, „potpomognutih“ profesorima prava i advokatima, sa zadatkom da odabiraju sudske odluke koje bi u određenim slučajevima postale obavezujući izvor prava), za obuku u Pravosudnoj akademiji kao jedini način sticanja stručnosti i preduslov za izbor na pravosudnu funkciju (što izbor nosilaca pravosudnih funkcija suštinski izmešta iz saveta i poverava ga Akademiji). Posebno su markantni njeni predlozi koji se odnose na potpunu izmenu koncepta sudskog i tužilačkog saveta, u smislu izmene njihovog sastava, isključenja predsednika najvišeg suda iz članstva, zabrane da predsednik bude sudija tj. tužilac, smanjenja broja članova sa 11 na 10, a broja članova iz reda sudija, tj. tužilaca sa 7 na 5, davanja „zlatnog glasa“ predsedniku (tj. dva glasa onda kada je glasanje izjednačeno), sužavanje nadležnosti saveta.
Na „konsultativni“ sastanak održan 21. jula 2017. godine pozvana su samo udruženja koja su dostavila svoje pisane predloge i obaveštena da za svoja izlaganja imaju po pet minuta, da razmena argumenata među učesnicima nije predviđena i da je to ujedno i poslednji sastanak takve vrste. Suočeno sa reakcijama na ovakav neprihvatljiv pristup raspravi o izmenama Ustava, ministarstvo je ipak, od septembra do sredine novembra, održalo još pet okruglih stolova. Međutim, ovaj proces ni u nastavku, iako ga je Ministarstvo pravde tako označilo, nije imao karakter javne debate. Suprotno razlozima zbog kojih se pristupa izmenama Ustava, za svaki od ovih događaja Ministarstvo je odredilo teme koje nisu predstavljale ustavnu materiju, niti su u vezi sa jačanjem nezavisnosti pravosuđa. Učesnicima do kraja nije pružena prilika da razmene ideje i mišljenja.
Tok ovih „okruglih stolova“ često je bio otvoreno omalovažavajući i uvredljiv, ne samo prema učesnicima, već i prema sudijama i tužiocima uopšte. Zbog izjava predstavnika Ministarstva pravde da je ukidanje slobodnog sudijskog uverenja prvo što će biti urađeno prilikom izmene Ustava, da se sudije i tužioci zalažu da pravosuđe bude „društvo sa ograničenom odgovornošću”, “zanatska radnja” koja će da odlučuje o ljudskim sudbinama kako se njima “ćeifne”, da je nezavisnost sudstva fetišizirana i ideološki mit, da nezavisnost kakvu sudije imaju u Srbiji, a posebno kakvu traže, ne postoji nigde na svetu, da su predlozi sudija i tužilaca smešni, Društvo sudija se 17. oktobra 2017. godine obratilo ministarki pravde. Umesto nje, nažalost, odgovorio je njen pomoćnik, jedan od „autora“ takvih izjava, da je Društvo sudija protiv transparentne razmene argumenata.
Suočeni sa očiglednom namerom da se legitimizuje relociranje političkog uticaja sa jednih na druga ustavna rešenja i sa izbegavanjem debate, a pre svega sa skretanjem pažnje javnosti i zanemarivanjem primarne teme o kojoj bi debata trebalo da se vodi, a to je nezavisnost pravosuđa, Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, Asocijacija sudijskih pomoćnika, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava i Advokatska komora Beograda, obavestili su ministarku pravde 30. novembra 2017. godine o svojoj odluci da prekinu dalje učešće u ovakvom procesu. Ujedno, udruženja su pozivala Ministarstvo pravde da blagovremeno, pre nego što nacrt ustavnih rešenja uputi Venecijanskoj komisiji, učini ono što su ostali učesnici u konsultacijama već uradili - da predstavi javnosti svoj predlog izmene Ustava Republike Srbije i omogući sveobuhvatnu i suštinsku debatu državnih organa i društva, pribavljajući na taj način neophodan legitimitet ustavotvornom procesu, u kom slučaju udruženja ostaju spremna da uzmu učešće u debati.
Preuzeto sa sajta www.kolega.rs - našeg biltena za pravnike praktičare.
